( MAGAZIN @sr)

Niš je najveći grad u jugoistočnoj Srbiji i sedište Nišavskog upravnog okruga. Niš je bio administrativni, vojni i trgovinski centar različitih država i carstava kojima je, tokom svoje duge istorije, pripadao. Na prostoru današnjeg Niša, u antičkom gradu Naisu rođeni su rimski carevi Konstantin Veliki i Konstancije III. Tokom istorije, teritorijom na kojoj se današnji grad nalazi prošli su Dardanci, Tračani, Iliri, Kelti, Rimljani, Huni, Avari, a zatim i Vizantinci, Srbi, Bugari i Osmanlije.

Niš je drugi po veličini grad u Srbiji i jedan je od najstarijih gradova na Balkanu. Treba pomenuti da se jedan od najznačajnijih događaja u srpskoj istoriji desio upravo u Nišu 1189. kada je na prostoru porte današnje crkve Svetog Pantelejmona potpisan prvi srpsko-nemački sporazum od strane tada dva najmoćnija vladara Evrope – Stefana Nemanje i Fridriha I Barbarose.

Sa Niškom banjom, posebnim balneološkim centrom u neposrednoj blizini grada, aktuelna turistička ponuda Niša pruža mogućnosti za banjski, lečilišni, poslovni, kongresni turizam, kao i veće sportske i kulturne manifestacije. Brojna su i izletišta koja svojim prirodnim lepotama spadaju u najlepše u Srbiji.

Legenda o Vilinom gradu počinje pre više od 2300 godina, kada keltska plemena sa severa Evrope naseljavaju područje Balkana. Početkom III veka p.n.e, jedno od plemena stiže na jug, do reke Nišave. Očarani lepotom reke, zelenom kotlinom i planinama, odlučili su da na  njenoj  obali sagrade grad.

Legenda kaže da je grad bio toliko lep i značajan da je bio stalna meta napada plemena iz okoline, koja su ga razarala, palila i često rušila gotovo do temelja. Kada su Kelti shvatili da neće moći dugo da izdrže, molili su svoje bogove i tražili zaštitu. Bogovi im poslaše vile i rekoše im: “Ne možemo zaustaviti ljudski bes i rušenje, ali ćemo nebeskom silom vaš grad iznova graditi i on će svakog jutra ponovo zablistati u svom sjaju.“Od tog dana, božanske vile nastaniše reku i grad dobi svoje zaštitnice. Kad god bi ga neprijatelj porušio, vile su pod okriljem noći izlazile iz reke i božanskom magijom do jutra obnavljale njegove snažne zidine, visoke kule, ulice i trgove. U znak zahvalnosti, Kelti su reku nazvali „Vilina reka“ (Naisa), a svoj grad „Vilin grad“ (Navissos).Grad i reka od tog vremena nisu menjali svoje ime – Rimljani su ga zvali Naissus, za Vizantince je bio Nusos, a Sloveni ga nazvaše Niš, tako da  legenda o vilama i danas živi u njegovom imenu.