( MAGAZIN @sr)

1. Najveća pravoslavna građevina na Balkanu

Hram Svetog Save na Vračaru jedan je od najpoznatijih simbola Beograda. Ukupna visina Hrama iznosi 82 metra, kupola mu je visine 70 metara i ima pozlaćeni krst od 12 metara, čime zauzima status najveće pravoslavne građevine na Balkanu.

2. Midžor – najviši vrh Srbije

Beskonačni krajolici netaknute prirode, prostrani planinski pašnjaci i guste šume bogate plodovima i lekovitim biljem, slikovita sela i zanimljiv folklor – to je slika Stare planine, jednog od najlepših i najautentičnijih prirodnih rezervata, u kojem se nalazi i najviši planinski vrh Srbije, Midžor. Pogled sa ovog vidikovca, nećemo ni pokušavati da vam dočaramo.

Babin-zub

3. U Beogradu i dan danas postoje ostaci antičkog grada.

Savremeni Beograd počiva na mnogim ostacima nekada moćnog Singidunuma.

Prve temlje ovog grada postavili su Rimljani u 1. veku pre nove ere, a do danas skoro da ne postoje lokacije u starom delu Beograda koje ne kriju ostatke iz rimskog perioda.

4. Pećina u centru grada

Ispod crkve svetog Marka na Tašmajdanu nalazi se Šalitrena pećina odakle se još u rimsko doba vadio kamen koji je korišćen u različite svrhe a najčešće za pravljenje sarkofaga koji su kasnije iskopavani na različitim lokacijama u Beogradu.

5. Ulica Generala Drapšina, Kikinda

Jedina ulica iz Srbije koja je dospela među 50 najlepših u svetu! Ulica Generala Drapšina u Kikindi je uspela da se plasira na prestižnu listu, a sve zahvaljujući drvoredu. Portal za arhitekturu i dizajn www.architecturendesign.net pre nekoliko godina objavio je listu 50 najlepših ulica sa drvoredom i cvećem a drvored star nekoliko decenija uvrstio je kikindsku ulicu u taj odabir. Fotografija Nebojše Tatomirova reprezentovala je vojvođansku ulicu koja je zauzela 22. mesto na listi.

kikinda_290115_tw1024

6. Dubine Rimskog bunara

Rimski bunar jedna je od najvećih turističkih atrakcija za koju su vezane mnoge legende što ovu građevinu čini još interesantnijom. Do dna bunara i nazad vode 212 stepenika složenih u dve spirale tako da se oni koji silaze i oni koji se penju ne susreću i ne smetaju jedni drugima dok nose teške sudove sa vodom.
Inače, bunar je dubok čak 62 metra, što je za 10 metara niže od najniže tačke u Beogradu

7. Prva kafana u Evropi

Po rečima istoričara, prva kafana u Evropi otvorena je na Dorćolu je davne 1522. godine. U tom objektu služila se samo crna kafa, pa postoji pretpostavka da je reč “kafana” tako dobila naziv.