( MAGAZIN @sr)

Reka Resava je najduža desna pritoka Velike Morave. Nastaje od Zlotske reke i Bobovačkog potoka. Dugačka je oko 70 km. U svom izvorišnom delu Resava protiče kroz prašumu Vinatovaču. Ova gusta bukova šuma proglašena je Parkom prirode, kao i kanjon reke Kločanice, leve pritoke Resave, koja u toku leta ponire u uzanom delu kanjona zvanom Suvaja.

Gornji deo sliva Resave je tipična kompozitna dolina, sastavljena od niza kotlinica, proširenja razdvojena klisurama i kanjonima. Prva u nizu klisura je Manasijska klisura. Manasija (Resava) je jedan od najznačajnijih spomenika srpske srednjovekovne kulture i pripada takozvanoj „Moravskoj školi“.

Kod Lisine u Resavu se uliva rečica koja se zove Vrelo. Ime je dobila zato što cela izbija iz jakog kraškog vrela. Na njoj se nalazi jedan od najatraktivnijih vodopada u Srbiji, koji se smatra i najvišim. U toj pritoci žive pastrmke, a i na njoj su izgrađeni manji privatni ribnjaci. Pastrmke takođe žive i u Kločanici koja se u donjem delu naziva Suvaja. Treba napomenuti da su obe pritoke male i da su u skladu sa tim ribe sitne. Nizvodno od Strmostena odvaja se put za Resavku Pećinu, koja je poznata turistička atrakcija.

Ribolov je dozvoljen isključivo upotrebom veštačkih mamaca, dakle varaličarenje i mušičarenje. Dozvoljen je dnevni ulov tri pastrmke u meri (25 cm), bez obzira da li se radi o autohtonoj potočnoj ili kalifornijskoj pastrmci. Resavu je pušteno oko 20.000 komada mlađi potočne pastrmke, i to na najatraktivnijim terenima, već pominjanim oko sela Strmostena, kao i u kanjonu reke, koji je jako nepristupačan i težak za ribolov. No, baš zbog toga, i krije kapitalne primerke potočare.