( MAGAZINE @sr)

Badnji dan se proslavlja 24. decembra  (odnosno 6. januara po gregorijanskom kalendaru za crkve i vernike koji prate julijanski kalendar), dan uoči Božića, i deo je božićnih običaja. Naziv Badnji dan je dobio po badnjaku koji se na taj dan seče i pali.

Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih. Badnjidan je poslednji dan Božićnog posta. Narodni običaji oko Badnjeg dana su dosta stari.

Loženje badnjaka je središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Mladi hrast je spaljivanjem davan ognju radi nove godine, a pregršti varnica bacane u nebo su najavljivale mnogo roda i prinosa. Tog dana rano ujutro domaćin odlazi da iseče badnjak, najčešće je to hrastovo drvo, da bi ga te večeri uneo u kuću i time označio početak božićne svetkovine.

Badnji dan nazvan je po sečenoj grani hrasta – badnjaku, svetom drvetu Slovena. Na Badnje veče bi trebalo da ukažemo poštovanje i pozdravimo rođenje Isusa. Uveče, uoči Božića, badnjak se unosi u kuću.

Badnje veče spaja Badnji dan i Božić. Zato se u našem narodu za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane, kaže da su kao „Božić i Badnji dan“.