( MAGAZIN @sr)

Kafane su mesta koja imaju svoju dušu. I u njima se ljudsko srce najčešće otvara. Da li nas more ljubavni jadi, ili smo srećni – svoje emocije uvek možemo iskazati uz starogradsku muziku. Ona zna put do duše svakog od nas.

Tamburaši su uvek dobra zamisao, nevažno je u kojim smo godinama. Kafane sa tamburašima su tu da sva čula uživaju. Naše oči, u autentičnosti ambijenta lepo uređene kafane, sa sve kariranim stolnjacima, koji nas vraćaju u neke davne dane; naša nepca, zbog ukusne hrane, koju nemamo prilike da okusimo svakoga dana, a koju pripremaju vrsni kuvari; naše uši – zvuci tamburice „na uvce“, ko je probao – zna – nezamenljiv je doživljaj! Svaki bitan događaj, na pravi način ćete proslaviti uz tamburaše. Pravi kafanski osećaj stvaraju tamburaši koji svojim iskustvom osete publiku, i lako prepoznaju koja pesma će atmosferu dovesti do usijanja.

Tamburaški instrumenti razvili su se iz žičanog instrumenta koji je postojao još u starom Egiptu i Mesopotamiji. Taj instrument se zvao lutnja. Ovaj instrument srećemo i kod Grka i Rimljana. Poreklo imena nije sa sigurnošću utvrđeno, ali smatra se da naziv tambura potiče iz persijskog jezika gde reč “Tn” znači žica.

Najstarija tambura koja se i dan danas čuva u muzeju, potiče iz sredine XIX veka, odnosno 1847. godine!